Stres je sklop emocionalnih, fizičkih i fizioloških reakcija i ponašanja koje se javljaju kada osoba za neki događaj proceni da je opasan ili uznemiravajući i prevazilazi njene kapacitete borbom sa problemima. Osnovni izvori stresa su: preterana briga, nepostojanja smisla i svrhe u životu, strah, bes i uznemirenost određenom situacijom u privatnom životu ili na poslu.
Glavni simptomi stresa su: glavobolja, umor, nesanica, anksioznost i nemir, depresija, česti napadi panike, promena navika, gubitak apetita, manjak koncentracije, veća nesigurnost i manjak samopouzdanja kao i pad imuniteta.
Iako je stres subjektivno reagovanje, svaki organizam reaguje slično, istim biohemijskim promenama, čija je svrha da izađu na kraj sa problemima.
Hronični stres obično nastaje na dva načina: bilo kao posledica akutnog stresna, bilo kao rezultat uticaja na prvi pogled nevažnih, ali brojnih, dugotrajnih problema.
Prvi simptomi su relativno bezazleni, npr. hronične glavobolje i povećana sklonost prehladama. Međutim, ako je situacija, koja pogoduje hroničnom stresu, i dalje ista, mogu se pojaviti još ozbiljniji problemi sa zdravljem.
U posledice hroničnog stresa spadaju:
- Depresija
- Poremećaj koncentracije
- Osećaj beznadežnosti uz preteranu brigu
- Dijabetes
- Opadanje kose
- Srčana oboljenja
- Hipertireoza
- Gubitak apetita ili povećan apetit
- Opsesivno-kompulzivni poremećaj
- Seksualni poremećaji
- Čirevi na želucu
I zvanična medicina danas prihvata da je stres uzrok velikog broja oboljenja.
Skriveni signali vašeg stresa:
- Glavobolja vikendom ili tokom odmora – naglo smanjenje nivoa stresa van radnog procesa može da isprovocira glavobolju.
- Bruksizam (škrgutanje ili stiskanje zuba) – ljudi snažno stiskaju zube kad su pod stresom. To može dovesti ne samo do bola u vilici, već i do pojačanog stanjivanja zuba. Noću, tokom spavanja i zbog nemogućnosti svesne kontrole, proces je aktivniji i dolazi do bruksizma – škrguta zuba.
- Noćni košmari – tokom noći naši snovi imaju tendenciju da se postepeno poboljšavaju, tako da ujutru obično ustajemo bolje raspoloženi, nego pre spavanja. Zbog stresa se češće budimo noću, prekidajući svoje spavanje i provocirajući košmare koji se ponavljaju.
- Krvarenje desni – stres povećava rizik od pojave oboljenja periodontitisa. Visok nivo kortizola (hormona stresa) uništava imunitet i omogućava bakterijama u ustima da se neometano razmnožavaju.
- Svrab kože – nedavno je istraživanje japanskih naučnika, koje je rađeno na više od 2000 ljudi, pokazalo da su ljudi koji su patili od hroničnog svraba bili dva puta više podložniji stresu.
Pored toga što sam svrab može da isprovocira stres, prema mišljenju stručnjaka veoma je verovatno da osećaji uznemirenosti i napetosti pojačavaju uzroke koji se nalaze u osnovi takvih bolesti kože kao što su: dermatitis, ekcemi, psorijaza. - Jačanje alergijskih reakcija – hormoni stresa stimulišu proizvodnju imunoglobulina grupe E, koji sa svoje strane provocira alergijske reakcije.
- Bolovi u stomaku – uznemirenost i stres mogu da izazivaju bolove u želucu, crevima, a takođe i u drugim delovima tela – glavi, leđima, a mogu i da provociraju nesanicu.
- Lupanje srca i osećaj unutrašnje uznemirenosti – brige, pozitivna ili negativna uzbudjenja, neizvesnost mogu uzrokovati osećaj unutrašnje uznemirenosti i stezanje u grudima ili grlu.
Izlečimo stres na vreme, kako njegove posledice ne bi bile štetne i pogubne po naše zdravlje i kvalitet života, kada intenzitet stresa postane previsok za naše biće.
U našoj ordinaciji radimo programe za oslobadjanje od stresa, napetosti i nervoze. Terapija se prilagođava svakom pacijentu individualno.
